Uf, ovo je teško. Kada ste uvereni da treba da pišete o verovatno jednom od najboljih albuma snimljenih u prethodnih 10 godina, odgovornost se čini zaista prevelikom. No, kako su  Dan Auerbach i Patrick Carney jednostavni i nepretenciozni dečaci iz Ohaja, zaslužuju i takvu recenziju.

Luzerskog izgleda, (tako neophodnog ako želite da postanete istinski heroj), još sa Thickfreakness albumom iz 2003., i Rubber Factory iz 2005., nametnuli su se kao ozbiljni rock predvodnici za novu deceniju. Očigledno, bilo je potrebno još malo vremena da bi stigli do Brothers albuma, kao i iskustva, razočaranja, neuspeha, ali i sazrevanja, sticanja smirenosti,  i određenog samopouzdanja.

Iako su stvorili  klasik, remek delo, nominovani za pregršt važnih nagrada, ono što je najvažnije je da su vratili čistom, punokrvnom rock’n’rollu dostojanstvo i kredibilitet. Ugušen korporacijskim interesima, MTV smećem, i nedostatkom bilo kakve vizije, gurnut na marginu i kao muzički stil i ono što je još važnije, kao stil života i stav prema životu (nikako slučajno – ali politikom se nećemo sada baviti), činilo se da ga na površini održavaju, manje više, oni koji su ga kreirali, a još su u stanju da mrdaju. Budućnost najuzbudljivijeg muzičkog pravca, dakle, ne izgleda, previše svetlo. Međutim, oni koji mogu da okrenu stvari u drugom smeru su upravo ova dva neugledna, mršava dečaka koji su nakon pet ozbiljnih i dobrih albuma uspeli da kreiraju “Brothers”, divnu, pretežno ljubavnu, modernu blues/rock ploču, sa čak 15 maestralnih pesama.

Od uvodne "Everlasting Light", i sporog, sexy ritma, BK vas uvlače u svoj svet i ne dozvoljavaju vam da mislite o bilo čemu drugom, da radite bilo šta drugo, osim da se posvetite njihovim  neuzvraćenim ljubavima, nesigurnostima, strahovima, čitavom dijapazonu emocija koji bljesne u polumraku sobe, onako kako se najlepše slušaju ovakve ploče, uz koje možete da sanjarite, zamišljate, prepustite se uz njih sebi i plovite unutrašnjim svetom iznova i iznova, dok igla ne padne sa ivice ploče. Kao nekada. I možda u tome „kao nekada” leži ključ snage ovog albuma. Brothers zvuči kao da je snimljen pre 30 godina, ali na moderan način. Kao u doba kada je bilo moguće praviti ovakve pesme. Kao, recimo, "Next Girl", ultimativna rock himna, ili "Tighten Up" koja vas naprosto oduva svojim početnim “I wanted love, I needed love“, "Howlin’ For You" i "She’s Long Gone" – klasični, odlični rock standardi, "Black Mud" – instrumental koji uvodi u drugi deo ploče koji če vas tek ostaviti zapanjene, zadivljene. Interesantno je da su spore pesme, balade, glavno oružje “braće”, pa slede  "The Only One", "Too afraid To Love You" i "Ten Cent Pistol", trio koji će vas ostaviti bez daha svojim čulnim, nežnim, plemenitim melodijama  i učiniti da na tren potpuno potisnete sve svakodnevne užase, i opet pomislite kako je sve ipak moguće. Slede "Sinister Kid" i "The Go Getter", brži, ritmični, plesni, rock komadi, a zatim "I ‘m Not the One" i "Unknown Brother", a "Never Gonna Give You Up" (Isaaca Hayesa) i "These Days" završavaju album, opet u sporom, bolnom zanosu ljubavnog neuspeha.

Ono što je osnovni utisak na sviračkom planu nakon slušanja Brothers je da su The Black Keys redefinisali, obogatili svoj zvuk, u odnosu na prethodne albume, obojili gitare pametno korišćenim klavijaturama, u blues uneli mnogo soula, tribalnih elemenata, ali su ostali čistokrvni, jednostavni rock band. Ono što je još važnije je da su sazreli, i muzički i psihološki, i zato su bili u stanju da isporuče jednu ovakvu ploču, nakon koje zaista ništa više ne može biti isto. Njihov umetnički/muzički izraz je zaokružen, jasan, a opet, bajkovit, raskošan, emotivan.

Umesto da pokušavam da istaknem veličinu i značaj ovog albuma i ovog benda tako što ću reči da da su najbolje što se desilo muzici nakon The White Stripes ili, možda, Nirvane ( a ima takvih poređenja), reći ću da jeste pomerio granice, ali ono što je najvažnije – to je divna  rock ’n ’roll ploča u svom najboljem, najlepšem, tradicionalnom izdanju. Zbog nje će neko zavoleti rock ’n ’roll. Nekome će promeniti život. Meni jeste.